Verujem da je mnogima poznata priča o usponu Singapura. Pre samo pola veka, Singapur je bio malo ribarsko mesto na raskršću morskih trgovačkih puteva u Aziji, tek oslobođeno britanske kolonijalne vlasti i ocepljeno od Malezije. Većina od tri miliona stanovnika je bilo nezaposleno. Više od dve trećine ljudi živelo je u neuslovnim slamovima. Zemlja se nalazila u sendviču između dve neprijateljske države – Malezije i Indonezije. Nedostajalo joj je prirodnih resursa, infrastrukture, vode i mnogo čega drugog. Novi premijer, Li Kvan Ju, zatražio je međunarodnu pomoć, ali su njegove molbe ostale neuslišene.
Logično rešenje za posrnuli Singapur bilo je da započne veliku industrijalizaciju zemlje, sa fokusom na radno-intenzivnu industriju. Nažalost, Singapur nije imao industrijsku tradiciju, a većina zaposlenih je imalo iskustvo samo u ribarstvu i trgovini. Štaviše, sa malom teritorijom i bez suseda sa kojima bi trgovao, Singapur je bio primoran da traži poslovne prilike daleko preko svojih granica.
Videvši sposobnost Izraela da preskoči svoje arapske susede koji su ih bojkotovali i da trguje sa Evropom i Amerikom, Li i njegove kolege su znali da moraju da se povežu sa razvijenim svetom i da ubede multinacionalne korporacije da proizvode u Singapuru. Promenili su svoje navike, poslovno okruženje ali pre svega – promenili su obrazovanje i prilagodili ga novim tehnologijama. Ušli su u brzu traku globalizacije. Kažu da danas kada dođete u Singapur, imate utisak da je NLO sleteo u taj deo jugoistočne Azije.
Zašto je za Srbiju bitan primer Singapura?
Tokom pedesetih i šezdesetih godina, Jugoslavija i Singapur su imali sličan nivo BDP po glavi stanovnika. Nakon okretanja novim tehnologijama, sedamdesetih godina Singapur beleži dvocifren rast i počinje da nam „beži“. Početak osamdesetih su dočekali sa 50% većim dohotkom po glavi stanovnika, da bi već 1990. godine bili skoro 3 puta uspešniji od nas. Novi milenijum su dočekali sa 5 puta većim BDP po glavi stanovnika, dok podaci iz 2017. pokazuju da je prosečan proizvod po glavi stanovnika u Srbiji nepunih 6.000 dolara, a u Singapuru nepunih 60.000 dolara. Za pedesetak godina postali su 10 puta uspešniji i bogatiji od nas.
U čemu je ključna razlika između Srbije i Singapura? U planiranju budućnosti i okretanju ka novim tehnologijama.
Vreme je da i Srbija „preskoči nekoliko stepenika“, postane lider regiona u četvrtoj industrijskoj revoluciji i, konačno, planiranjem svoje budućnosti obezbedi bolji život ne samo za nas već i za buduće generacije.
