O nama
Ko smo mi?
U Beogradu, od 1. decembra 2017. postoji i radi Futuristički institut.
On nije naučna ustanova, ali jeste vezan za nauku, pre svega za sve razvojne naučne projekte, čijim pokretanjem i plasiranjem Srbija korača u budućnost.
Futuristički institut je i stvoren da ti koraci ne bi bili spori, da se ne bi išlo unazad, i da bi se, već danas približili onome što i ova, i sve druge zemlje, moraju da budu u budućnosti.
Otvaranjem Futurističkog instituta
mi ka toj budućnosti želimo da žurimo, džinovskim koracima, istovremeno pripremajući celo društvo na sve ono što promene neminovno nose.
Zato je Futuristički institut zamišljen, pre svega, kao think-tank organizacija, u kojoj će, dnevno, biti razmatrane opcije razvoja i njihov uticaj na društvene procese.
Iz takvog Futurističkog instituta, na kraju dana, treba da izađu i preporuke i projekti za dalje pravce razvoja Srbije.
Da li graditi
rafinerije i termoelektrane, ili se posvetiti potrazi za novim izvorima energije; da li ulagati u proizvodnju motora sa unutrašnjim sagorevanjem ili na električni pogon; da li i kako razvijati veštačku inteligenciju; za koja zanimanja treba pripremati nove generacije; koja vrsta društvenih odnosa, kakav sistem, kakvo upravljanje će nam biti najbolje 2050. godine; da li postoji prostor za sindikate, partije, NVO u visokoautomatizovanom društvu, društvu veštačke inteligencije i kako oni, u takvom društvu treba da izgledaju, čime da se bave; da li postoji kompjuterska ideologija; šta su i šta će biti osnove energetskog balansa Srbije, i šire, člitavog sveta; sa kojim bolestima ćemo biti suočeni za trideset godina; kako produžetak života može da utiče na društvo, ekonomiju; za šta sve još treba da se pripremimo; kakvi su nam mediji potrebni za novu, viretualnu stvarnost.
Sva ova, ali i niz drugih pitanja
kao i odgovori na njih, treba da budu ono što je krajnji proizvod rada Futurističkog instituta.
Upravo zato Futuristički institut prepoznaje državu kao svog osnovnog partnera, i njoj će ponuditi i zajednički rad na projektima i same rezultate, kao osnovu za pokretanje novih procesa koji treba da budu sastavni deo nove strategije razvoja. One, koja jasno prepoznaje budućnost, sve prepreke i najbolje puteve da se u tu budućnost uđe, bez sraha i frustracija, sa unapred datim odgovorima na sve izazove koje ona nosi.
Takođe, partneri Futurističkog instituta moraju da budu i svi drugi kojima je potrebno planiranje budućnosti. Univerzitet, naučne ustanove, privreda, obrazovanje, medicina, digitalni sektor, medijski sektor, transport, energetski sektor, ekološki, socijalni…
Cilj nam je da
zajedno sa svima njima, pakujemo i planiramo budućnost, da pronalazimo nove puteve, načine, da inoviramo, ubrzavamo, rešavamo, i povežemo državu, društvo, i sve one koji ga čine, u zajednički poduhvat, napor, sa jednim jednostavnim ciljem – da nam budućnost bude bolja.
Sa tog vrha Fututrističkog instituta bila bi inicirana i šira društvena rasprava, na niz tema budućnosti, od pitanja Kosova, granica, Evropske Unije, preko održivog razvoja, poreskog i penzionog sistema, do hrane, zdravlja i energetike.
Sve to zajedno, opet, treba da ima širu društvenu ulogu i da pomogne državi da prepozna najpogodinije pravce razvoja i kretanja, kao i da relaksira, kroz stalni dijalog, i nuđenje rešenja, one društvene konfikte koji nas koče u tom putu u budućnost.
Pri tom, Futuristički institut
nema, i ne treba da ima, onu vrstu pretenzije koja tera na idealizovanje sopstvenih rešenja i njihovo nametanje kao jedinih i nezaobilaznih.
Naprotiv, on je više inicijalna kapisla, neka vrsta remorkera koji gura i vuče donosioce odluka u onu vrstu atmosfere, prepune različitih, a suvislih predloga, koja omogućava pravilno prepoznavanje i donošenje dobrih odluka.
Mi smo tu da pokažemo kakve sve opcije postoje, ali i kakve opasnosti i prepreke, baš kao i kakva sva rešenja.
Mi smo tu da nateramo društvo da kreativno razmišlja, da iniciramo taj stalni proces pronalaženja rešenja, da prikažemo budućnost kao izazov, šansu, a ne kao problem, i da nametnemo jedan novi model, onaj koji podrazumeva suočavanje sa izazovima, a ne njihovo izbegavanje.
